bol u kolenu- uzroci, simptomi i lecenje; Kiro Fizikal krusevac
Bol u kolenu je čest problem koji se može javiti kod osoba različitog uzrasta – od sportista i fizički aktivnih osoba do ljudi koji imaju degenerativne promene zgloba. Tegobe mogu nastati nakon povrede, usled preopterećenja, promena na meniskusu ili ligamentima, ali i postepeno, bez jasnog trenutka nastanka.
Bol se može osećati sa prednje, unutrašnje, spoljašnje ili zadnje strane kolena. Kod nekih osoba javlja se samo prilikom čučnja, hodanja ili penjanja uz stepenice, dok kod drugih može biti prisutan i tokom mirovanja. U ambulanti Kiro Fizikal u Kruševcu rehabilitacija se planira individualno, u skladu sa uzrokom tegoba, funkcionalnim stanjem kolena i potrebama pacijenta.
Najčešći simptomi problema sa kolenom
Problemi sa kolenom ne moraju se manifestovati samo bolom. U zavisnosti od uzroka i zahvaćenih struktura mogu se javiti različite tegobe:
bol pri hodanju ili dužem stajanju
bol pri savijanju ili opružanju kolena
bol pri čučnju
bol pri penjanju ili spuštanju niz stepenice
ukočenost i smanjena pokretljivost kolena
otok kolena
osećaj zatezanja
krckanje ili pucketanje u kolenu
osećaj nestabilnosti
slabost mišića noge
otežano ustajanje iz sedećeg položaja
bol nakon fizičke aktivnosti
Mesto i način pojavljivanja bola mogu pružiti korisne informacije o mogućem uzroku tegoba, ali sami po sebi nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Zbog toga je važna odgovarajuća procena pre izbora terapije.
Najčešći uzroci bola u kolenu
Bol u kolenu može imati različite uzroke. Tegobe mogu nastati nakon povrede, usled ponavljanog opterećenja, degenerativnih promena ili problema sa strukturama koje učestvuju u funkciji kolena. Zbog toga je pre početka rehabilitacije važno proceniti simptome, pokretljivost, snagu i funkciju kolena.
gonartroza
Gonartroza predstavlja degenerativne promene zgloba kolena. Češće se javlja sa godinama, ali na pojavu i intenzitet simptoma mogu uticati prethodne povrede, opterećenje zgloba, mišićna slabost i drugi faktori.
Osobe sa gonartrozom mogu osećati bol u kolenu, ukočenost i smanjenu pokretljivost, naročito nakon mirovanja ili pri većem opterećenju. Tegobe mogu otežavati hodanje, ustajanje, čučanj i korišćenje stepenica. Često je prisutan i otok samog zgloba kao i crvenilo
Fizikalna terapija i individualno prilagođene vežbe mogu biti deo konzervativnog pristupa sa ciljem smanjenja tegoba i poboljšanja funkcije kolena.
povreda meniskusa
Meniskusi su strukture u kolenu koje imaju važnu ulogu u raspodeli opterećenja, stabilnosti i normalnom kretanju zgloba. Do povrede meniskusa može doći prilikom naglog okreta kolena, sportske aktivnosti ili druge traume, dok se degenerativne promene meniskusa mogu razvijati postepeno.
Simptomi mogu uključivati bol u kolenu, naročito duž unutrašnje ili spoljašnje zglobne linije, otok, bol pri čučnju i rotaciji, smanjenu pokretljivost, kao i osećaj preskakanja ili blokiranja kolena.
Način lečenja zavisi od vrste promene, intenziteta simptoma i funkcionalnog stanja osobe. Nije svaka promena meniskusa indikacija za operaciju. Kod određenih pacijenata konzervativni pristup, koji uključuje fizikalnu terapiju i individualno prilagođene vežbe, može biti deo rehabilitacije.
Povrede ligamenata kolena
Ligamenti kolena imaju važnu ulogu u stabilnosti zgloba. Povrede se najčešće javljaju tokom sportskih aktivnosti, naglih promena pravca, rotacije kolena, nezgodnog doskoka ili direktne traume.
U zavisnosti od mehanizma i težine povrede mogu biti zahvaćeni prednji ukršteni ligament (ACL), zadnji ukršteni ligament (PCL), medijalni kolateralni ligament (MCL) ili lateralni kolateralni ligament (LCL).
Simptomi mogu uključivati bol i otok kolena, ograničenu pokretljivost, otežano oslanjanje na nogu i osećaj nestabilnosti kolena. Kod sumnje na ozbiljniju ligamentarnu povredu potrebna je odgovarajuća medicinska procena i, kada postoji indikacija, dodatna dijagnostika.
Rehabilitacija nakon povrede ligamenta zavisi od vrste i stepena povrede i može uključivati postepeno vraćanje pokretljivosti, jačanje muskulature, vežbe stabilnosti i kontrole pokreta, kao i pripremu za povratak svakodnevnim ili sportskim aktivnostima.
patelofemoralni bol
Patelofemoralni bol se najčešće oseća u prednjem delu kolena, oko ili iza čašice (patele). Tegobe se mogu pojaviti tokom čučnja, trčanja, penjanja ili spuštanja niz stepenice, kao i nakon dužeg sedenja sa savijenim kolenima.
Na nastanak simptoma mogu uticati različiti faktori, uključujući promene u nivou fizičke aktivnosti, sposobnost mišića da podnesu opterećenje, kontrolu pokreta i način na koji se opterećenje raspoređuje kroz donji ekstremitet.
Kod rehabilitacije se zato ne posmatra samo mesto bola. Procena može obuhvatiti funkciju kolena, kuka i skočnog zgloba, mišićnu snagu, kontrolu pokreta i aktivnosti koje provociraju simptome.
Program vežbi prilagođava se nalazu i postepeno se povećava opterećenje sa ciljem poboljšanja funkcije i povratka svakodnevnim ili sportskim aktivnostima.